Babuška - Carassius gibelio

Babuška je vrlo prilagodljiva slatkovodna riba unesena iz Kine, pripada porodici Cyprinidae. Kod nas se prvi put pojavila početkom osamdesetih. Babuška je riba slična karasu, ima debelo telo, srebernaste je boje i nema brčiće poput šarana.

Babuška voli reke sa slabom strujom i puno rastinja, česta je i u stajaćim vodama i rečnim rukavcima, gdje se takođe izvrsno prilagodila. Babuška se kreće po dnu gde se i hrani. Tokom zimskih perioda zakopava se u substrat dna. Izgleda da u tom stanju može preživeti i najniže temperature. Raširana je po celoj Severnoj Aziji, i kontinentalnoj Evropi.

Babuška je svaštojed koji se hrani na dnu, najčešće mekušcima i vodenim biljem. Polnu zrelost postižu u 3 ili 4 godini života. Ženka položi od 160 000 do 380 000 jajašca. U našim vodama daleko su zastupljenije ženke, mada se mogu pronaći i mužjaci. One se mreste i sa mužjacima drugih vrsta riba, tako da spermatozoid ulazi u jaje ali ne dolazi do oplodnje. Dakle mogu se razmnožavati i iz neoplođenih jaja. Za vreme mresta skupljaju grančice kako bi uhvatili rubnu vegetaciju pri dnu. Jaja se vežu za biljke. Jedinke koje nastanjuju jezera sele se u rečna ušća da bi izbegle nisku koncentraciju kiseonika u vodi tokom zime.

Deverika - Abramis brama

Deverika ima visoko, bočno spljošteno telo, prvih nekoliko godina je srebrnaste boje, a kasnije leđa dobijaju zagasito zelenu boju, hrbat se izdiže, odvajajući srazmerno malu glavu, sa malim, niže postavljenim ustima. Usta su joj vrlo mekana, sa predviličnim i viličnim kostima, a ždrelni zubi su jednoredni i ima ih po 5 na svakom petom škržnom luku. Posebna karakteristika Deverike je izrazito dugo analno peraje, sa 26 - 31 žbica, a po nekim ruskim izvorima 24 - 33. Po broju žbica, ova vrsta se može razlikovati od crnooke Deverike sa 41 - 48 žbica špicera sa 39-46 žbica, nosare 20-25 žbica, i krupatice sa 22 - 26 žbica.

Deverika može narasti do 75 cm dužine i do 6 kg težine, a životni vek može biti i do 20 godina, mada su najčešći primerci deverike od 30 – 40 cm dužine i 0,5 do 1,5 kg težine. Deverika najčešće nastanjuje reke, ali se može naći i u jezerima i kanalima gde ima dovoljne dubine i dovoljno kiseonika.

Preko zime, deverike se obično krtože, u proleće, kako se voda sve više zagreva, deverike postaju aktivnije i kreću u potragu za hranom neophodnom za dozrevanje polnih žlezda i pripremu za mrest. Mlade jedinke Deverike se hrane sitnijim predstavnicima faune dna (pužići i školjkice i dr.), a veće i starije deverike jedu sličnu hranu, samo što je ona većih dimenzija.

Deverika se mresti u dobro zatravljenoj vodi, u aprilu mesecu i mrest traje do kraja juna pri temperaturi vode između 10°C i 14°C. U plitkoj vodi, do pola metra dubine, deverike se mreste u društvu ostalih, njoj srodnih vrsta "bele ribe", polažući ikru na vodenu vegetaciju. Na mestima zaštićenim od vetra, mrest se odvija u ranijim jutarnjim satima, između 6 i 9 sati. Polnu zrelost mužjak deverike stiče u trećoj godini života, a ženka do pete godine. Ženka položi od 100 000 do 580 000 komada ikre.

Crvenperka - Scardinius erythrophthalmus

Crvenperka je slatkovodna, vrlo brojna riba u mnogim vodama Evrope. Crvenperka je riba iz familije Cyprinidae. Izgledom vrlo slična bodorki, ali je znatno šarenija - zlatna sa grimiznim perajima, a oči su joj jarko žute s crvenom mrljom, ali, u zavisnosti u kojim staništima živi (stajaće ili tekuće vode) boja može varirati. Ono po čemu se još razlikuju su i usta koja imaju istureniju donju usnu - hrani se pri površini, za razliku od bodorke koja ima obrnuto.

Crvenperka se često ukrštava sa deverikom ili drugom krupnijom ribom iz familije ciprinida - Cyprinidae, pa je sve ređa, iako postoje izolovana staništa gde je ima u izvornom obliku. Rasprostranjena je svuda po Evropi a hrani se najčešće u jatima pri površini (raznim insektima), i može dostignuti težinu i veću od 2 kg. Prosečna dužina odrasle jedinke iznosi između 20 i 30 cm, a kapitalaca težine preko pola kilograma i 35 do 40 cm. Najteži poznati primerci crvenperke bili su preko dva kilograma, ali su to mahom bili hibridi iz ukrštanja.

Crvenperka prvenstveno obitava u velikim jezerima, prirodnim i veštačkim, ali je ima i u vodi kao što su bare i iskopi. Može se naći i u mirnijim delovima tekućih voda uz deverike. Crvenperka boravi u blizini vodenog rastinja kao što je lokvanj, drezga, šaš, trska. Ređe izlazi na otvorene vode, a tokom zime se u jatima povlači u dubine. Po položaju usta može se zaključiti gde i kako crvenperka hvata insekte. Hvata ih na površini vode i to isključivo tokom dana pri sunčevoj svetlosti. Ponekad se mogu primetiti kako svojim leđnim perajima seku vodu ostavljajući blage talasiće iza sebe.

Crvenperka polnu zrelost dostiže sa tri ili četiri godine života. Mrešćenje je u proleće u periodu od aprila do juna. Ženka položi od 96000 do 232000 jajačca. Jajašca se odlažu na biljke.